Značaj stočnog graška u proizvodnji kvalitetne stočne hrane bogate proteinima

Abstract

Stočni grašak (Pisum sativum L. var. arvense Poir.) vodi poreklo iz bliskoistočnog i mediteranskog centra diverziteta, odakle se brzo proširio u svim pravcima, posebno u Evropu, severnu Afriku i centralnu Aziju. Stočni grašak je istovremeno i jedna od prvih odomaćenih biljnih vrsta, s arheološkim ostacima u Siriji starim oko deset hiljada godina. Zajedno sa sočivom, bobom i nekoliko vrsta strnina, grašak je bio jedan od najranijih useva u Evropi, nakon poslednjeg ledenog doba. Stočni grašak se, u zavisnosti od dela biljke koji se koristi, deli na krmni i proteinski. Krmni grašak se odlikuje bujnom nadzemnom biomasom, kosi se u fazi punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna, i koristi celokupan nadzemni deo biljke. Krmni grašak može da se gaji kao čist usev ili češće u smeši sa potpornim usevom (strnim žitima). S druge strane, proteinski grašak, takođe poznat i kao grašak za suvo zrno, gaji se isključivo radi zrelog zrna bogatog proteinima i gaji se kao čist usev.