Unapređenje metode gajenja solitarnih pčela za potrebe bioloških ispitivanja

Abstract

Prekomerna upotreba pesticida poslednjih decenija uticala je izrazito negativno na mnoge organizme, a posebno na pčele. Medonosna pčela (Apis mellifera L.) postala je simbol ugroženosti insekata u svetu, ali i njihovog značaja. Međutim, mnogo manje pažnje posvećeno je drugim vrstama pčela, pogotovo solitarnim pčelama. Rađeni su mnogi ogledi koji su dokazali toksičnost različitih aktivnih materija na pčele, međutim većina ovih ogleda izvedena je na medonosnoj pčeli, dok je uticaj ovih supstanci na divlje vrste pčela mnogo manje poznat. U cilju detaljnih ispitivanja toksičnosti različitih insekticida, važno je koristiti i druge vrste pčela, ali najčešća prepreka je njihova nedostupnost na tržištu, kao i njihovo održavanje i umnožavanje u kontrolisanim i polukontrolisanim uslovima. Solitarne pčele (porodica Megachilidae), a posebno pčele voćnjaka Osmia cornuta (Latreille) i Osmia bicornis (L.) korišćene su kao polinatori mnogih biljnih kultura. Ove dve vrste su poznate kao dobri oprašivači voćaka, uljane repice, ali i mnogih drugih biljnih vrsta koje cvetaju u proleće.