Hidrolat Nepeta cataria L. - uticaj na gajene i korovske vrste

Abstract

Kako bi se smanjili neželjeni efekti prekomerne upotrebe herbicida u poljoprivredi teži se primeni alternativnih, ekološki prihvatljivih načina suzbijanja korova. Hidrolati predstavljaju nusproizvode nastale tokom procesa ekstrakcije etarskih ulja. U radu je ispitan efekat hidrolata macine trave (Nepeta cataria L., fam. Lamiaceae) na klijanje semena i rast korenka i stabaoca kukuruza (Zea mays L.), soje (Glycine max (L.) Merr.), štira (Amarantus retroflexus L.) i pepeljuge (Chenopodium album L.). Po 25 semena svake ispitivane vrste je postavljeno u Petri posude na filter hartiju i potom tretirano 10, 20, 50 i 100% hidrolatom N. cataria, odnosno destilovanom vodom u slučaju kontrole. Eksperiment je izvršen u 4 ponavljanja. Semena kukuruza i soje su stavljena u Petri posude prečnika 15 cm i tretirana sa 15 ml hidrolata, dok su semena štira i pepeljuge stavljena u Petri posude prečnika 8 cm i tretirana sa 8 ml hidrolata. Petri posude su potom stavljene u klima komoru gde su 10 dana bile u uslovima 22°C/20°C tokom 8/16-časovnog fotoperioda i pri vlazi od 60±1%. Svakog dana je ocenjivana klijavost tretiranih semena, a po završetku ogleda je merena dužina stabaoca i korenka svih test biljaka.