Antagonistički potencijal sojeva Bacillus spp. prema prouzrokovaču sive truleži (Botrytis cinerea) paradajza u in vitro uslovima

Abstract

Paradajz (Solanum lycopersicum L.) je značajna povrtarska vrsta čiju proizvodnju može ugroziti veliki broj bolesti umanjujući prinos i kvalitet plodova. Siva trulež paradajza, koju prouzrokuje gljiva Botrytis cinerea Pers., izaziva značajne štete na paradajzu, ali i na više od 1400 drugih domaćina širom sveta. Upotreba fungicida i dalje predstavlja najvažniju meru kontrole ovog patogena. Međutim, zabrinutost javnosti zbog ostataka fungicida u plodovima i pojava rezistentnosti patogena dovele su do stroži regulative u pogledu upotrebe fungicida. Stoga se pojavila potreba za izučavanjem alternativnih mera suzbijanja patogena, a jedna od njih je primena antagonističkih bakterija roda Bacillus kao bioloških agensa za kontrolu B. cinerea. Ciljevi istraživanja bili su ispitivanje antagonističkog potencijala tri autohtona soja Bacillus spp., poreklom iz Srbije, kao i njihove smeše prema izolatu B. cinerea 463-19 na listovima i plodovima paradajza u in vitro uslovima. Listovi i plodovi paradajza dezinfikovani su površinski 70% etil alkoholom u trajanju od 40 sekundi, a zatim tretirani prskanjem suspenzije pojedinačnog soja ili smešom sojeva Bacillus spp. približne koncentracije 107 ćel/ml. Suspenzije su pripremljene od bakterijske kulture stare 24h gajene u LB (engl. Lysogeny broth) podlozi. Nakon sušenja micelijarni diskovi B. cinerea, veličine 9 mm, dobijeni od kulture stare 14 dana gajene na PDA (engl. Potato Dextrose Agar-krompir dekstrozni agar) podlozi, postavljeni su u blizini lisnih nerava, ili na povređenu pokožicu ploda paradajza. Intezitet oboljenja (engl. disease severity-DS %) na listovima izračunat je prema formuli: DS(%)=((∑(broj zaraženih listova x intenzitet oboljenja))/(4xbroj ocenjenih listova))x100. Na plodovima paradajza ocenjivan je procenat smanjenja razvoja truleži. Listovi i plodovi inkubirani su pri 25 °C (12 h dan/12 hnoć), a ogled je ocenjen nakon 3 dana. Za svaki tretman u ogledu korišćeno je po 10 listova ili 6 plodova, u tri ponavljanja. U kontroli plodovi i listovi tretirani su sterilnom destilovanom vodom (SDV) ili preparatom Switch (aktivne materije ciprodinil i fludioksonil) u koncentraciji 0,23%. Listovi paradajza tretirani sojevima B. subtillis 20.10 i B. amyloliquefaciens 21/IV ispoljili su manji intenzitet oboljenja (DS=47,5% i DS=50,8%) u poređenju sa listovima tretiranim SDV (DS=89,1%) i preparatom Switch (DS=52,5%). Za soj B. amyloliquefaciens 28.3 zabeležena je vrednost DS=56,6%, a za smešu sojeva DS=73,3%. Na plodovima tretman smešom sojeva dao je najbolje rezultate i inhibirao razvoj truleži za 31,3% u odnosu na SDV. Pojedinačni tretman sojevima Bacillus takođe je smanjio razvoj truleži na plodovima: B. amyloliquefaciens 21/IV za 25,7% i B. amyloliquefaciens 28.3 za 21,44%, dok je soj B. subtillis 20.10 umanjio razvoj truleži za zanemarljivih 1,3%. U poređenju sa preparatom Switch, smeša sojeva umanjila je razvoj truleži na plodovima za 39,9%, dok je pojedinični tretman sojem B. subtillis 20.10 umanjio razvoj truleži za 13,7%, B. amyloliquefaciens 28.3 za 31,2%, a B. amyloliquefaciens 21/IV za 35%. Rezultati ukazuju da u in vitro uslovima sva tri soja Bacillus spp., pojedinačno kao i u smeši, ispoljavaju antagonistički potencijal prema B. cinerea, kako na listovima tako i na plodovima čime je uspešno izveden prvi korak ka potencijalnoj primeni ovih bioloških agensa u zaštiti paradajza od sive truleži.