Značaj grupe zrenja za prinos nadzemne biomase soje u postrnoj setvi

Abstract

Istraživanja ukazuju da se na gazdinstvima često ne proizvodi dovoljna količina kabaste hrane, posebno u sušnim godinama. Kvalitet kabaste hrane je često loš, a obroci nisu usklađeni sa potrebama grla, što su faktori koji ograničavaju veću proizvodnju. Značajne površine zemljišta, na kojima bi se mogla zasnovati postrna setva, ostaju neiskorišćene nakon žetve strnih žita, čak i u godinama sa značajnim padavinama tokom letnjeg perioda. U postrnoj setvi soju je moguće gajiti za zrno i za kabastu hranu i može se gajiti kao čist i združen usev. U združenom usevu sa kukuruzom se dobijaju veći prinosi u poređenju sa čistim kulturama, pri čemu se proizvedena biomasa uspešno može konzervisati siliranjem sa mehanizovanim radnim procesima i dobiti silaža dobrog kvaliteta sa povoljnim odnosom proteina i energije (Terzić i sar., 2017).