Uticaj globalnih klimatskih promena na pojavu i širenje volovoda u Srbiji

Abstract

Promena klime ne utice samo na gajenje biljke vec dovodi do promene u razvoju stetnih organizama. Klimatske promene uticu na rezistentnost biljaka domacina i dovode do promena u interakciji domacin patogen. Najcesce promene se desavaju u prostornoj distribuciji stetnih vrsta i one mogu ugroziti njihovu efikasnu kontrolu. Kao direktna posledica klimatskih promena utvrdena je pojava novih bolesti, stetocina i korova u Austriji, Grckoj, ltaliji, Poljskoj, Rusiji i Srbiji. Volovod je uzrokuje ozbiljne ekonomske stete na suncokretu koji se gaji u toplim, aridnim regionima oivicenim Sredozemnim i Crnim morem. lnvazivni potencijal parazitnih cvetnica iz roda Orobanche je znacajan u svim tropskim i suptropskim zemljama, ali i u vecini zemalja umerenog klimata u kojima se moze jav iti neka od vrsta iz ovog roda. Sa predvidenim promenama klime u vidu visih temperatura i suse u mnogim podrucjima u svetu vrste roda Orobanche mogu predstavljati znacajniju pretnju sirenjem na sever Evrope. U vezi s' ovim ukoliko se ne bude vrsila kontrola uvoza semena i edukacija proizvodaca postoji mogucnost da se volovod prosiri na velike povrsine. Globalno otopljavanje moze takode uticati na distribuciju i sirenje volovoda i u nasoj zemlji. Od ukupno opisanih 99 vrsta u svetu iz roda Orobanche, u Srbiji je do sada opisano 26 vrsta, 56 varijeteta i 226 formi. Najznacajniji patogen suncokreta je Orobanche. cumana Wallr (sin. 0. cernua Loef.), a u poljoprivrednoj proizvodnji mogu se javiti i sledece vrste: 0. coerulescens, 0. minor, 0. ramosa, 0. brassicae, 0. aegyptica, 0. Crenata, pri cemu poslednje dve vrste nisu do sada opisane u Srbiji. Volovod se pored suncokreta, najcesce javlja na paradajzu i duvanu. Do epifitoticnog sirenja volovoda u Srbiji doslo je pocetkom 90-tih godina pro$1og veka sto se nastavilo i do danasnjih dana. Analizom populacije volovoda, na bazi reakcije diferencijalnih linija suncokreta, ustanovljeno je da se radi o rasi E, a dalja analiza populacije je u toku. Najefikasniji i ekonomski najisplativiji nacin suzbijanja volovoda je gajenje otpornih hibrida suncokreta, ukljucujuci i IMI otporne hibride suncokreta. Strategija u prevenciji sirenja volovoda treba da obuhvati iznalazenje novih izvora otpornosti (kako u gajenim tako i u divljim srodnicima roda Heliathus) koji bi se koristili u selekciji pri stvaranju novih tolerantnih hibrida suncokreta. S' obzirom na velicinu semena volovoda karantinske mere u prometu semena predstavljaju veoma vaznu preventivnu meru u suzbijanju ove parazitne cvetnice, odnosno u prevenciji kontaminacije novih proizvodnih regtona. Konstantan monitoring populacije volovoda uz upotrebu najsavremenije molekularne dijagnosti ke je veoma znacajan u cilju blagovremenog otkrivanja pojave novih, virulentnijih rasa. Ova je posebno vazno za nasu zemlju kada se zna da je u okruzenju doslo do promene u populaciji, odnosno do pojave novih virulentnijih rasa. Gajenjem IMI otpornih hibrida suncokreta i hibrida tolerantnih na volovod deluje i u svrhu smanjenja populacije ovog parazita i prevencije pojave epidemije.