Potencijal jarih NS sorti proteinskog graška za prinos zrna

Abstract

Proteinski grašak (Pisum sativum L.) pripada familiji Fabaceae (mahunarke, leguminoze) koja se sastoji od tri podfamilije sa oko 15.000 vrsta, različitih po morfološkim svojstvima, arealu gajenja i ekonomskom značaju (Denarie et al. 1992). Grašak odlikuje velika genetička raznolikost. Postoje ozime i jare sorte, po morfološkoj građi sorte sa lišćem (konvencionalne) i bez lišća (sa viticama, tzv. afila tip), indeterminantnog i determinantnog porasta stabla, vrlo ranostasne i kasnostasne. Seme je različito po boji, obliku i veličini. Sorte graška mogu se svrstati u baštenski grašak, koji se koristi kao povrće, poljski grašak koji se koristi za proizvodnju suvog zrna za hranu i krmni grašak, koji se gaji prvenstveno za zelenu krmu. Međutim, brojne sorte graška mogu biti višenamenske. Grašak namenjen ishrani ljudi može da se koristi i u stočarstvu i za sideraciju (Maxted, 2001).