Multifunkcionalna uloga krmnog bilja

Abstract

Krmno bilje je zbirni, kolokvijalni naziv za veći broj biljnih vrsta koje se odlikuju formiranjem bujne vegetativne mase namenjene ishrani stoke. Jedna od osnovnih karakteristika krmnih biljaka je njihova raznolikost. Najznačajnije krmne biljke Srbije pripadaju različitim familijama (Fabacea, Poace, Amaranthaceae, Brassicacea). Gaje se kao pašnjaci i livade ili kao oranične kulture, mogu biti višegodišnje (lucerka, crvena detelina, trave, travno-leguminozne smeše), jednogodišnje (grašak, grahorica, sudanska trava, sirak) ili efemerne (stočni kelj, krmna repica, grašak, grahorica), jare ili ozime. U Srbiji pod krmnim biljem podrazumevaju se i biljne vrste namenjene proizvodnji proteinima bogatog zrna (grašak i bob). Raznolikost biljnih vrsta koje se smatraju krmnim biljkama dodatno je naglašena značajnom varijabilnošću načina iskorišćavanja, mogu se koristiti kao zelena krma, silaža, senaža, seno, pelete ili brašno. Zahvaljujući ovim osobinama, ali i konstantnom povećanju tražnje hrane i energije izazvane rastom i još više urbanizacijom svetske populacije, uloga krmnih biljaka u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji ne ograničava se samo na proizvodnju stočne hrane. Krmne biljke se u svetu, ali i Srbiji, sve češće koriste u proizvodnji hrane za ljude, kao sirovina za farmaceutsku industriju, za proizvodnju energije ili u zaštiti životne sredine, za proizvodnju i izvoz semena.