Lokalne sorte iz bašta Fruške gore

Abstract

Čovek je u cilju obezbeđenja što većeg profita po jedinici površine, doveo do degradacije zemljište, vode i vazduha, koji su osnovni činioci opstanka čoveka na planeti Zemlji. Isti cilj doveo je i do stvaranja novih sorti kojima se postižu značajno veći prinosi, ali koje su izgubile neke od osnovnih nutritivnih karakteristika. O starim sortama i populacijama se nije vodilo računa. Čovek je potpuno zapostavio značaj genetičkih resursa, kao osnove izvora varijabilnosti. Danas se shodno donetoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske unije do 2020. ponovo vraća izvornim vrednostima i prednost se daje malim i srednjim gazdinstvima, održavanju biodiverziteta, alternativnim izvorima energije. Kao osnova održive poljoprivrede navodi se sistem organske proizvodnje, koja upravo i koristi stare sorte. U cilju sprečavanja genetičke erozije prikupljaju se stare sorte i populacije na različitim nivoima. Uvek se polazi od lokalne zajednice. S tom pretpostavkom su organizovane sakupljačke ekspedicije u okviru projekta „Za vojvođanskog paora“ na teritoriji Fruške gore. Među prikupljenim uzorcima brojni su lukovi (Allium sp.) značajni u ishrani po visokom sadržaju antimikrobnih i antioksidantnih materija, selenu i sumporu, kao i vitaminu C, posebno u mladom lišću. Od lukova posebno su interesantni genotipovi belog luka (Allium sativum) sa visokim sadržajem suve materije. Najbrojnije prikupljene lokalne populacije su iz grupe mahunjača (Fabaceae), pre svega pasulj (Phaseolus vulgaris) značajan zbog visokog sadržaja belančevina i vlakana. U baštama se gaje i čuvaju vrste koje su gotovo prestale da se gaje u našim predelima, bob (Vicia faba) i sastrica (Lathyrus sativus). Lokalne populacije boba imaju nizak sadržaj fitinske kiseline, a rezultati nekih istraživanja ukazuju na njegov značaj u dijeti i kod nekih autoimunih oboljenja. Sastrica, zajedno sa boranijom, ima mesto u dijetalnoj ishrani kod šećerne bolesti. U baštama se radije gaje lokalne populacije nego novostvorene sorte salate (Lactuca sativa), tikava (Cucurbita sp.), paradajza (Solanum lycopersicum) peršuna (Petroselinum crispum), mirođije (Anethum graveolens), po svedočenju uzgajivača zbog boljeg ukusa i dobre tolerancije na agroklimatske uslove. Sačuvane su i populacije lobode (Atriplex hortensis), maka (Papaver somniferum), lana (Linus usitatissimum) za ishranu ljudi, jurgete (Lagenaria sp.). Posebno su interesantne populacije kukuruza (Zea mays) namenjene kuvanju u fazi mladog zrna tokom leta i suvog zrna zimi, takođe za hranu ljudima. Ekspedicija je prikupila i sedam različitih genotipova lekovitog i začinskog bilja za koje je poznato da je bogato eteričnim uljima koja su snažni antimikrobni agensi i prečišćavaju organizam od štetnih materija.