Novosadske sorte strnih žita uspešne i u nepovoljnoj 2018/19. godini

Abstract

Pšenica i ječam su najvažnijih ozimi usevi u Srbiji, kao i u drugim zemlјama našeg regiona. U protekloj sezoni pšenica je bila zasejana na oko 575.500 ha i ostvareni su prinosi od 4,39 t/ha koji su bili na nivou petogodišnjeg proseka (Saopštenje PO16, br. 260, od 25.09.2019). U poslednjih pet godina u Republici Srbiji imali smo širok raspon prosečnih prinosa pšenica od svega 3,9 t/ha (2014. godina) pa čak do 4,9 t/ha (2018. godina). Upravo ova varijabilnost pokazuje da se prinos strnih žita nalazi pod kontrolom velikog broja faktora, poput spolјašnje sredine, sorte, agrotehničkih mera, kao i njihove interakcije (Jaćimović i sar., 2016). Pojedini faktori spolјašnje sredine, kvalitet zemlјišta i tehnologija proizvodnje su predvidlјivi i ne razlikuju se mnogo između različitih sezona. Sa druge strane, temperatura i padavine variraju između sezona i značajno utiču na rast i razviće useva, a samim tim i na formiranje prinosa i kvaliteta strnih žita (Jocković i sar., 2010). Proizvodnja strnih žita u prethodnoj 2018/19. godini pamtiće se po nepovolјnoj jeseni, umerenoj zimi, toplom proleću i čestim padavinama tokom maja. Upravo u takvim ekstremnim sezonama, kao što je 2018/19. godina, do posebnog izražaja dolazi pravilna primena tehnologije gajenja poput redukovane obrade zemlјišta, setve deklarisanog semena adaptabilnih sorti, poštovanja optimalnih rokova setve i pravovremene primene sredstava zaštite. I ove godine kod najvećeg broja otkuplјivača izostao je otkup pšenice na osnovu kvaliteta, što je rezultovalo u nepovolјnoj setvenoj strukturi, odnosno „osnovne“ i sorte van klase nastavlјaju da se seju na više od polovine njiva u našoj zemlјi.